Izmene poreskih zakona i Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa

Narodna skupština Republike Srbije je 17. decembra 2020. godine usvojila zakone o izmenama i
dopunama više poreskih zakona:
– Zakona o porezu na dohodak građana
– Zakona o porezu na dobit pravnih lica
– Zakona o porezu na dodatu vrednost
– Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i
– Zakona o akcizama
Zakoni se primenjuju od 1. januara 2021. Godine, izuzev Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
porezu na dobit pravnih lica koji će se primenjivati na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske
obaveze za poreski period koji počinje u 2021.godini.
Najvažnije izmene su:

1. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
građana

– Uvedena je obaveza domaćeg pravnog lica da obračuna i plati porez po odbtku, u slučaju kada to
domaće pravno lice vrši isplatu poslodavcu iz druge države po osnovu naknade troškova za rad
lica koje je upućeno, odnosno poslato na rad kod domaćeg pravnog lica, ako upućeno lice nije
izmirilo obavezu samooporezivanjem. Osnovicu za obračun poreza na zarade predstavlja
predviđeni iznos naknade koje se uplaćuje stranom pravnom licu po osnovu korišćenja usluga
upućenih radnika.
– Povećan je neoporezivi iznos zarade na 18.300 dinara mesečno.
– Produžen je period primene postojećih olakšica za zapošljavanje do 31.decembra 2021. godine.
– Precizirane su odredbe u vezi sa olakšicama po osnovu zapošljavanja kvalifikovanog novo
zaposlenog lica.
– Uvedeno je oporezivanje prenosa digitalne imovine oporezivanjem kapitalnog dobitka.
– Uveden je poreski podsticaj po osnovu ulaganja u investicione fondove. Naime, obvezniku koji
izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno u kupovinu investicione jedinice
alternativnog investicionog fonda, priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza
na dohodak građana najviše do 50% ulaganja izvršenog u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje
godišnji porez na dohodak građana.
– Regulisano je oporezivanje prihoda po osnovu vlasništva, kao i po osnovu prenosa prava
vlasništva na investicionim jedinicama alternativnog investicionog fonda.

2. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih
lica

– Precizirano je da obveznik kapitalni dobitak ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz
naknadu i investicione jedinice investicionog fonda, ali i prava na digitalnoj imovini, osim ukoliko
je obveznik, u okviru obavljanja delatnosti trgovanja, digitalnu imovinu nabavio isključivo radi
dalje prodaje.
– Kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu, ukoliko su
sredstva od prodaje uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital rezidentog obveznika,
odnosno investicionog fonda osnovanog u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni
fondovi, a čiji se centar poslovnih, odnosno investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike.
– Precizira se utvrđivanje nabavne vrednosti nepokretnosti koje su stečene pre 1.januara
2004.godine.
– Prihod koji ne-rezidentno pravno lice ostvari po osnovu članstva u alternativnom investicionom
fondu koji nema svojstvo pravnog lica, smatra se dividendom.
– Propisuje se da se preostala neto vrednost imovine otvorenog investicionog fonda koja se
raspodeljuje članovima smatra kapitalnim dobitkom.

3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV

– Dopunjene su odredbe kojima se uređuje sporedan promet dobara i usluga. Precizira se da se
promet pokretnih stvari uz nepokretnosti ne može smatrati sporednim prometom, i da se
iznajmljivanje nepokretnosti ne može smatrati sporednom uslugom.
– Precizira se pojam vrednosnog vaučera.
– Definiše se da je poreski obveznik i otvoreni investicioni fond, odnosno alternativni investicioni
fond, koji nema svojstvo pravnog lica, a upisan je u odgovarajući registar u skladu sa zakonom.
– Precizira se da je poreski dužnik primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, za promet
izvršen od strane obveznika PDV, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000dinara.
– Propisuje se posebno evidentiranje iznosa koje obveznik naplaćuje ili plaća u ime i za račun
drugog, a koji se ne uračunavaju u poresku osnovicu.
– Dodaje se poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara koja
su u postupku aktivnog oplemenjivanja, kao i poresko oslobođenje bez prava na odbitak
prethodnog poreza kod prenosa virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom
kojim se uređuje digitalna imovina.
– Dopunjena su pravila o utvrđivanju srazmernog poreskog odbitka u smislu da se povremeni
promet udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u
Republici, osim vlasničkih udela iz člana 4. Zakona o PDV, ne uzima u obzir kod utvrđivanja
procenta srazmernog poreskog odbitka.
– Potpuno su izmenjena pravila kojima se uređuje poseban postupak oporezivanja prometa
polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetnička dela, kolekcionarska dobra i
antikvitete. Daje se pravo izbora obvezniku da li će da utvrdi poresku osnovicu kao razliku
između prodajne i nabavne cene dobra, uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici ili će da
obračunaju PDV na prodajnu cenu.
– Uređuje se postupak evidentiranja u sistem PDV lica koje nije podnelo evidencionu prijavu u
zakonom propisanom roku.
– Uređena je mogućnost izdavanja računa u elektronskoj formi.
– Precizira se pravilo o storniranju računa u kojima je pogrešno iskazan PDV.

4. Izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje

Izmenama Zakona je izvršeno usaglašavanje sa izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.

5. Izmene i dopune Zakona o akcizama

– Izmenjeni su iznosi akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.
– Precizira se da obavezu popisa zaliha akciznih proizvoda na dan 31. decembra tekuće godine i
dostavljanje popisnih listi Poreskoj upravi najkasnije do 31.januara sledeće godine ima samo
proizvođač akciznih proizvoda.
– Propisuje se da pravo na refakciju akcize ima kupac zaplenjenih, odnosno oduzetih akciznih
proizvoda u postupku kontrole, koje je izvezao.
– Propisuju se novi specifični iznosi akcize na cigarete za period 2021-2025 godine.

Uredba o postupku i načinu odlaganja plaćanja
dugovanog poreza i doprinosa

Vlada Republike Srbije je na sednici od 24. decembra 2020. godine, usvojila Uredba o postupku i načinu
odlaganja plaćanja dugovanog poreza i doprinosa u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih
usled bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba).
Uredba je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 155. od 25. decembra 2020. Godine
i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno od 2. januara 2021. godine.
Uredbom se bliže uređuje postupak i način odlaganja dugovanog poreza i doprinosa na 24 jednake
meesčne rate, bez obračunavanja kamate, čija je dospelost za plaćanje odložena u skladu sa Uredbom o
fiskalnim pogodnostima i direktnom davanjima i Zaključkom Vlade.
Odlaganje plaćanja se ostvaruje bez sprovođenja posebnog postupka, odnosno bez podnošenja zahteva
od strane obveznika, kao i bez sredstava obezbeđenja, dakle po automatizmu.
Privredni subjekti mogu i pre isteka perioda na koji je odloženo plaćanje da izmire obavezu, ali ako u
periodu odlaganja ne izmire ratu u propisanim rokovima gube pravo na odlaganje, a Poreska uprava
sprovodi postupak redovne i prinudne naplate nad preostalim neplaćenim iznosom po službenoj
dužnosti.

Odlaganje plaćanja po osnovu zarade i lične zarade

Privrednim subjektima koji se opredele za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, naknade zarade, lične
zarade preduzetnika i akontacije poreza i doprinosa preduzetnika paušalaca, prva rata dospeva za
plaćanje 10.februara 2021. godine, a svaka naredna rata dospeva istog datuma u mesecima koji slede.
Mesečni iznos rate ne može biti manji od 1.000 dinara.
Doprinosi čije je odlaganje odloženo u skladu sa Uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja
prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za
slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, kao i ostvarivanja
prava u druge svrhe.

Odlaganje plaćanja po osnovu akontacija poreza na dobit

Što se odloženih akontacija poreza na dobit tiče, prva rata isto dospeva 10. u mesecu koji sledi nakon
meseca u kome je izvršena predaja konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za 2020. godinu,
u zavisnosti od toga da li će uopšte postojati obaveza plaćanja poreza na dobit. Propisano je da mesečna
rata po ovom osnovu ne može biti manja od 2.000 dinara.
Isti princip važi i za odložene akontacije poreza na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, uz
ograničenje da mesečna rata ne može biti manja od 1.000 dinara.
Za dodatno savetovanje Vam stojimo na raspolaganju.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Scroll to Top